Kada se pomene veza predsednici i cigare, većini ljudi prvo na pamet padnu luksuzne prostorije, teški drveni stolovi, kožne fotelje i dim koji polako ispunjava atmosferu dok se donose velike odluke. Cigare su kroz istoriju bile mnogo više od običnog duvanskog proizvoda – predstavljale su status, moć, prestiž i lični ritual onih koji su ih pušili. Zato nije iznenađenje što su mnogi predsednici, posebno u SAD, negovali naviku uživanja u cigari kao deo svog javnog i privatnog života.
Upravo kroz to kako su se predsednici i cigare „sreli“ u Beloj kući i drugim rezidencijama, možemo da razumemo i širu sliku političke kulture, društvenih običaja i načina na koji je luksuz bio povezan sa vlašću. U nastavku teksta prolazimo kroz najzanimljivije primere – od pionirskih dana američke republike, preko zlatne ere cigara, pa sve do modernih vremena i političkih paradoksa poput kubanskog embarga.
Počeci – kad je dim značio dostojanstvo
Sve je počelo sa Džejmsom Medisonom, četvrtim predsednikom SAD. On nije samo uživao u cigarama – uzgajao je duvan sopstvenim rukama na svojoj plantaži u Virdžiniji и nastavio da puši sve do svoje 85. godine života. U to vreme, duvan i cigare nisu se doživljavali samo kao porok, već kao sastavni deo društvenog statusa, posebno među državnicima, zemljoposednicima i uglednim građanima.
Njegov naslednik, Endru Džekson, bio je poznat po kombinovanju cigare i kafe – kako u Beloj kući, tako i kod kuće u Tenesiju. Kod njega je cigara bila deo jutarnjeg rituala, ali i trenutaka razmišljanja posle važnih političkih odluka. U ranoj američkoj istoriji, predsednici i cigare bili su gotovo prirodna kombinacija: cigara je označavala smirenost, samopouzdanje i dostojanstvo, što su bile osobine koje se očekuju od državnika.
Kroz ove prve primere vidimo kako su se naizgled jednostavne navike pušenja pretvarale u prepoznatljiv deo imidža predsednika – nešto što su birači i savremenici često povezivali sa autoritetom i „ozbiljnošću“ funkcije.
Predsednici i cigare – simbol moći i luksuza
Kada se govori o tome kako su se predsednici i cigare povezivali kroz decenije, jasno je da cigare nisu bile samo predmet uživanja, već i snažan simbol prestiža. U vreme kada je cigara bila ručno rađen luksuzni proizvod, rezervisana za pripadnike višeg društvenog sloja, politički vrh SAD-a postao je sinonim za tu vrstu elegancije i autoriteta.
Jedan od najpoznatijih predsednika koji je doprineo ovom imidžu bio je Julisis S. Grant. Kao ratni heroj i kasnije predsednik, Grant je postao gotovo legendarna figura među ljubiteljima cigara. Pušio je i do 20 cigara dnevno, a nakon velikih pobeda u Građanskom ratu, građani su mu masovno slali cigare kao izraz divljenja. Toliko ih je dobijao da se neretko na fotografijama pojavljuje upravo sa cigrom u ruci, postajući jedan od najprepoznatljivijih „cigar ikona“ među američkim predsednicima.
Čester A. Artur, poznat po izuzetnom smislu za stil, uživao je u cigarama kao deo sofisticiranog večernjeg rituala — najčešće uz šampanjac i duge razgovore sa saradnicima. Njegova manikiranost i otmenost učvrstile su asocijaciju između cigar-pušača i visokog državnog položaja.
Benjamin Harison, iako nije bio sklon poziranju sa cigrom pred kamerama, redovno je uživao u cigarama u privatnim trenucima. Iz zapisnika i memoara njegovih savremenika vidljivo je da je Harison često dobijao kvalitetne cigare na poklon od saveznika, diplomata i uglednih građana. U to vreme, poklanjanje cigara bilo je uobičajeni gest poštovanja prema državnicima, pa se tako i Harison nalazio u centru te tradicije — ali bez preterane medijske eksponiranosti.
Ako već predsednici brinu o kvalitetu svojih cigara, razmišljate li i Vi o tome gde čuvate svoje tompuse? Ako želite da im obezbedite idealne uslove, da li ste razmišljali o kupovini kvalitetnog humidora?
Kroz sve ove primere, jasno se vidi da su predsednici i cigare postali neraskidiv deo političke estetike i državničkog identiteta. Cigare su bile simbol luksuza, samopouzdanja i moći — a način na koji ih je predsednik držao, pušio ili poklanjao često je nosio jednaku simboliku kao i njegovi javni govori.
Tajne strasti iza zatvorenih vrata
Iako su neki predsednici otvoreno i ponosno pušili cigare, drugi su tu naviku čuvali samo za povlašćene trenutke privatnosti. Ovaj skriveni odnos između predsednici i cigare stvara posebnu dimenziju njihove ličnosti — onu koju javnost često nije imala priliku da vidi.
Vilijam Makinli bio je upravo takav predsednik. Nikada nije želeo da bude fotografisan sa cigrom, iako je u privatnim prostorijama Bele kuće redovno uživao u njoj. Za njega je cigara bila trenutak mira, a ne predmet političkog imidža. Zabeleženo je da je često palio cigaru posle dugih sastanaka, posebno tokom perioda intenzivne industrijske ekspanzije SAD-a.
Teodor Ruzvelt, za razliku od njega, bio je energičan, direktan i nije se stideo svojih navika. Često je započinjao dan uz cigaru i snažnu kafu. Za Ruzvelta je cigara bila više od užitka — bila je deo njegovog „grubog, muževnog“ imidža koji je gradio i u politici i u javnom životu.
Vilijam Hauard Taft, poznat po smirenijem stilu, imao je naviku da puši cigaru tokom rekreativnih trenutaka, posebno na golf terenima. Njegovi saradnici beležili su da je najviše voleo lagane, ravnomerno smotane cigare koje su ga pratile gotovo tokom svakog odmora.
Ova kombinacija privatnih rituala i potpunog odsustva samoreklamiranja stvorila je poseban, skriveni sloj u istoriji: mnogi predsednici i cigare ostali su povezani upravo kroz trenutke koje su čuvali samo za sebe, svoje prijatelje i najbliže saradnike.
Cigare kroz svakodnevicu predsednika
U mnogim periodima američke istorije, cigara je bila sastavni deo predsedničke svakodnevice. Ritual pušenja cigare nije imao samo funkciju relaksacije — on je često služio kao trenutak razmišljanja, privatnog razgovora ili neformalne debate između najuticajnijih ljudi države. Kroz ove navike, jasnije se vidi kako su predsednici i cigare postali neraskidivo povezani u političkoj tradiciji SAD.
Kalvin Kulidž je jedan od najboljih primera predsednika koji je uživao u jednostavnom, ali postojanom ritualu. Njegov dan često je započinjao cigrom odmah posle doručka. U memoarima njegovih saradnika beleži se da je Kulidž voleo kratke i umereno jake cigare, posebno tokom jutarnjih časova, dok bi uveče ponekad birao duže i punije cigare, posebno tokom diplomatskih okupljanja.
Herbert Huver takođe spada u red predsednika koji su cigaru koristili kao svoj kod mira i pregovora. Poznato je da je tokom najnapetijih ekonomskih sastanaka, posebno u vreme Velike depresije, palio cigaru kako bi se smirio pre donošenja važnih odluka. Po navici je pušio više cigara dnevno, što ga svrstava u strastvene pušače, slično Grantu.
Dvajt D. Ajzenhauer, iako ne tako ekstreman po broju cigara kao njegovi prethodnici, voleo je da zapali cigaru tokom društvenih događaja, prijema i neformalnih diplomatskih susreta. Kod njega je cigara bila društveni most — način da opusti atmosferu i smanji tenziju.
Tito — jedini državnik koji je zapalio cigaru u Beloj kući![]()
Jedan od najzanimljivijih i najneobičnijih trenutaka u istoriji odnosa predsednici i cigare ne dolazi iz Amerike, već iz Jugoslavije. Tokom svoje zvanične posete Vašingtonu 17. oktobra 1963. godine, jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito sastao se sa američkim predsednikom Johnom F. Kennedyjem u Beloj kući.
Ono što ovu posetu čini istorijski jedinstvenom jeste činjenica da je Tito postao jedini lider iz socijalističkog bloka — i jedan od retkih stranih državnika uopšte — koji je zapalio cigaru unutar Bele kuće. U vreme kada pušenje u najznačajnijim prostorijama američke politike više nije bilo uobičajeno, ovaj gest predstavljao je simbol Titove nezavisnosti i diplomatske posebnosti.
Kennedy je, uz puno poštovanje Titovog međunarodnog položaja kao vođe nesvrstanih, dozvolio taj mali, ali simbolički snažan čin. Time je ova situacija postala jedan od najneobičnijih diplomatskih trenutaka u savremenoj političkoj istoriji.
Kubanski embargo i istorijska ironija
Kada se govori o temi predsednici i cigare, jedan događaj posebno odskače po svojoj ironiji i uticaju na globalnu kulturu cigara. Reč je o čuvenom potezu američkog predsednika Džona F. Kenedija, koji je 1962. godine potpisao embargo na sve kubanske proizvode, uključujući i cigare — najpoznatije na svetu.
Ono što ovaj trenutak čini nezaboravnim jeste priča koju je potvrdio Kennedyjev tadašnji pres-sekretar, Pierre Salinger. Neposredno pre potpisivanja embarga, Kennedy ga je pozvao u svoj kabinet i dao mu veoma specifičan zadatak: da obezbedi što više njegovih omiljenih kubanskih cigara. Salinger je do jutra uspeo da pribavi oko 1.200 komada čuvenih H. Upmann Petit Upmann cigarilosa, malog kubanskog formata koji je Kennedy posebno voleo.
Tek nakon što je potvrđeno da su cigare obezbeđene i uredno složene u Ovalnoj kancelariji, Kennedy je potpisao dokument koji je zaustavio uvoz kubanskih cigara u SAD — potez koji je trajno promenio američko tržište i podigao kubanske cigare na nivo legendarnog, zabranjenog luksuza.
Ovaj događaj postao je gotovo mit među ljubiteljima duvana, jer predstavlja savršenu simboliku odnosa predsednici i cigare: i u trenucima najtvrđih političkih odluka, cigara ostaje ritual, strast i lični užitak koji političari nisu spremni da žrtvuju.
Istovremeno, embargo je formirao novu epohu — u kojoj su kubanske cigare postale statusni simbol i predmet kultne fascinacije širom sveta, a naročito među Amerikancima koji su želeli upravo ono što je zabranjeno.
Kasniji predsednici poput Ričarda Niksona i Bila Klintona nastavili su da uživaju u cigarama, ali znatno diskretnije, često izbegavajući fotografisanje ili javne susrete sa cigrom u ruci. Američka politika je postajala formalnija, ali tradicija pušenja cigara nikada nije nestala iz predsedničkih krugova — samo je prešla u privatnije sfere.
Predsednici i cigare – dim koji je ostao simbol prestiža
Kroz čitavu istoriju političkog života u SAD, jasno se vidi da su predsednici i cigare formirali odnos koji prevazilazi puku naviku. Cigare su bile deo načina života, simbol državničkog autoriteta i ličnog stila, ali i svojevrsni most koji je povezivao privatni i javni identitet predsednika.
U ranim decenijama 20. veka, pušenje cigara bilo je prihvaćeno kao znak sofisticiranosti. U fiokama radnih stolova, u bibliotekama Bele kuće, pa čak i u državnim rezidencijama širom sveta, cigare su bile prisutne u najintimnijim prostorijama političke elite. Predsednici su koristili cigare u raznim situacijama: kao ritual opuštanja posle dugog dana, kao deo neformalnih razgovora, kao simbol diplomatske otvorenosti ili kao nagradu posle uspešno završenih pregovora.
Ulaskom u moderniju epohu, društveni stav prema pušenju počeo je da se menja. Međutim, tradicija cigara — za razliku od cigareta — ostala je snažna u elitnim i ceremonialnim krugovima. Danas se cigara sve više posmatra kao luksuzni predmet koji označava stil, eleganciju i lični izbor, a ne kao svakodnevni porok.
Kada govorimo o ritualu uživanja u cigari, razmišljate li kakav utisak ostavlja pravi luksuzni upaljač? Ako Vas zanima kakve modele koriste ljubitelji premium cigara, pogledajte vodič o luksuznim upaljačima na upaljaci.rs.
Zato ne iznenađuje što i u savremenoj kulturi cigara postoje svojevrsni „naslednici“ ove tradicije. U premium cigar-loungovima, privatnim klubovima i na specijalnim događajima, cigara je i dalje simbol prestiža, diskretnog luksuza i moći. A upravo ta tradicija — oblikovana kroz vekove i kroz ruke predsednika, državnika i beskrupuloznih političkih igrača — živi i danas.
Za kraj
Kada se osvrnemo na sve istorijske primere, postaje jasno da su predsednici i cigare mnogo više od zanimljive anegdote. To je priča o ritualima, stilu, simbolima moći i ličnim trenucima lidera koji su oblikovali svet. Cigare su kroz vreme postajale deo identiteta predsednika: od Medisona i Granta, preko Ruzvelta i Kenedija, pa sve do Titovog jedinstvenog gesta u Beloj kući.
Danas, cigara ostaje simbol elegancije, luksuza i ličnog užitka, svako može da stvori sopstveni ritual — od izbora duvana, preko punjenja, pa sve do trenutka kada se uživanje pretvara u mali lični ceremonijal paljenja.
Tradicionalni miris duvana i danas nosi onu posebnu simboliku koja spaja prošlost i sadašnjost — trenutak smirenosti i finog užitka.
A ako želite više da saznate o izboru pribora ili ritualima uživanja, prepustite se preporukama — virtualnog cigar eksperta Mr. Tompusa, koji je uvek spreman da pomogne pri odabiru savršenog tompusa za svaku priliku.
